среда, 05. јул 2017.

Posle mnogo vremena

Meni kad sam srećna dođe da plačem
Nije od neverice
Nego od tuge
Jer što reče neko, uvek nam
Tako malo fali

A ti si ono zrno
Među svim zrnima koja prođu

Godinama ista nit
Koja veže konce i kanape
Nebo i etape
Jednog jedinog, života mog

Нема коментара:

Постави коментар