"Лако је теби", Мирослав Мика Антић

Лако је теби кад имаш брата
па може да те штити и брани.
Кад се у дворишту играте рата,
он увек стоји на твојој страни.
Од свих је бољи.
Од свих је јачи.
Зато брат тако много значи.

Лако је теби кад имаш брата:
смеш да се правиш важан пред свима.
У биоскопу нема карата,
он само трепне и - већ их има.
На утакмици нигде места,
он само мигне - три клинца дигне.
Познаје сваког кондуктера.
Познаје сваког посластичара.
Има у граду триста другара.

Мени је тешко јер немам брата
па пазим с ким се играм рата,
јер није свако на мојој страни
спреман да увек баш мене брани.
А кад се с другом децом потучем,
обично дебљи крај извучем.

Код куће радим сам за двоје
и што је моје и што није моје:
и угаљ вучем,
и рубље скупим,
и собу спремим,
и млеко купим...

И тако: пошто немам брата
морам да будем вредан сам,
да будем двоструко вредан сам
и да одрастем сасвим сам.

Од свега што на свету знам
најстрашније је кад си сам.