субота, 7. јул 2012.

Вече посвећено Стевану Раичковићу

Српски песник и академик Стеван Раичковић рођен је 5. јула 1928 године у Нересници у време Краљевине Југославије. Своје детињство провео је у овом крају, његова љубав према природи и људима је дошла до изражаја баш овде где је имао огромну инспирацију и подстицај за свој таленат и даљи стваралачки рад кроз мистичне лепоте овога краја и културе људи.  Гимназију је учио у Сенти, Крушевцу, Смедереву и Суботици, где је и матурирао. Студирао је на Филолошком факултету у Београду, а већ са 17 година почео је да објављује песме у „Књижевности“, „Младости“, „Књижевним новинама“ и „Политици“. Од 1945. до 1959. године био је сарадник Литерарне редакције Радио Београда. До 1980. године Раичковић је био уредник у Издавачком предузећу „Просвета“. За дописног члана Српске академије наука и уметности изабран је 1972. године, а за редовног 1981. Објавио је више од двадесет збирки песама, седам књига за децу, неколико књига есеја. Прву збирку „Детињство“ објавио је 1950. године, да би већ следећом „Песма тишине“, две године касније, био примећен. Преводио је руске песнике, Ану Ахматову, Марину Цветајеву, Јосифа Бродског, сачинио је избор поезије Бориса Пастернака. У препеву „Седам руских песника“ и антологији „Словенске риме“ представио је и модерне руске песнике. Превео је и Шекспирове сонете и „Десет љубавних сонета“ Франческа Петрарке. Сабрана дела Стевана Раичковића објављена су 1998. године. Раичковићева поезија објављена је на руском, пољском, чешком, словачком, мађарском, бугарском, русинском, албанском, словеначком и македонском језику. Преминуо је 6. маја 2007 године у Београду и за собом оставио вечни траг својим многобројним  књижевним остварењима међу којима су књиге песама, поетски прозни записи, проза, есејистички и мемоарски текстови, књиге за децу, поетски препеви и многи други.
Добитник је бројних престижних награда за своја књижевна остварења. Зато су чланови Књижевног Клуба из Кучева, који носи његово име, одлучили да сачувају и подсете на величину песника Стевана Раичковића и свега што је учинио за нашу књижевност симболичним називом ове вечери «Балада о предвечерју» по истоименој песми овог великана српске књижевности. Са поносом можемо рећи да је то наш Стеван Раичковић и у његову част на дан његовог рођења дружећи се  казивањем његових стихова  чланови Књижевног Клуба и млади рецитатор Јелена Тодоровић обележили овај дан  и подсећањем на детињство Стеваново проведено у Нересници код Кучева.  


Радмила Станковић    



2 коментара:

  1. Još jedan dobro odradjen posao....svaka čast,Radmila...pozdrav :))))

    ОдговориИзбриши
  2. Veliki pozdrav organizatorima i svima koji su doprineli da se na dostojan nacin obeleži dan rođenja velikana poezije Stevana Raickovica.

    ОдговориИзбриши