Uzdahom me oživi

Kao bliski susret vremena
 i istine
 koje ipak osećam,
 zaustavljena nepomično
 kao dodir u svom tvom vremenu,
 samo jedan tvoj treptaj
 je dovoljan da dišem.
 U sopstvenom
 vremenu oživi me…
 Jer pred tobom stojim
 nema dok me u mislima pitaš
 da li da se uzajamno stvaramo…
 Potpuno nestajući jedan u drugom
 iz vremena u vreme
 kroz jedan otkucaj srca,
 momenat sopstva, možeš
 da me oživiš …
 Kako ne bi postojali samo
 u večnom raskoraku
 dolaska i odlaska,
 kao oni što su prokleti,
 nevidljivi i čija se imena ne čuju
 ni u najtišim šaptajima duša.
 Oživi me uzdahom, da se
 u svom vremenu prepreke
 raspuknu po vazduhu,
 zajedno da se hranimo
 preprekama, dovoljnim za susret
 kojeg će oblikovati
 jedno jutro, za samo
 jedan naš zagrljeni uzdah,
 sasvim tvoj i sasvim moj
 dovoljan da me oživiš .


Radmila Stanković