Možda

Možda slučaj učini svoje
Pa se mi možda ipak sretnemo
U nekom gradu ko zna kojem
Na nekom putu ili nekoj raskrsnici
Pred nekim izlogom dečijih igračaka
Ili u nekom staračkom domu
Sa prozorima sive boje

Možda je pomisao
Koja mi ćesto nije davala mira
I još češće znala da me iznervira
Sumnjajući da je baš ona ta
Koja naše puteve bira

Možda baš život učini
Pa da se dve naše
izgubljene ladje
Sretnu na pučini
Ili kad ti možda zadješ
U naše predgradje

Možda posle svega shvatimo
Da snovi uzalud ne postoje
Možda se u jednom trenu
Sreća osmehne i na nas dvoje

Jer niko još nikog dočekao nije
Ako ga nije bezuslovno čeko
A da pritom za prolaznost ne haje
Možda je ponekad tako daleko
Ali
I jedina nada koja nam preostaje

Milan Višnjić