Koža mi mučno rađa trnje
Kao da je postojanje ruže
Greh po smrtnička čula.
U utrobi mi spavaju pauze
Meseci prošlih godina
Mrsko trepere razlozi
Tečno i olovno vrištim
Sve što ne zaboravljam
Telom se smejem
Na svim jezicima
Mirim se sa nebom
Jer usud je varljiva žaoka
Moje pčele matice
Izostavljam važnu reč
Kada me plaše suvišne
Ostavljam čekanje da čeka
I učim da razumem
Kako ono što pada
Dok trnje me brani
Na kraj sveta nosi
Ptice u nevreme
A nikada nije moglo
Na prstima
Da hoda.
Nemanja
Dragaš
Нема коментара:
Постави коментар