Ono što te stavlja na probu iznad ničim natkrivenog ambisa
Ono što te nasmeje zlom iz očaja, na gotovo prazan stomak
Ono što te nesrećnog poljubi na biletarnici punog pozorišta
Ono što te učini ocem ili majkom, pa onda navikne da boli
Ono što prihvatiš bez definicije i priznaješ sebi, bez straha
Ono što radiš kada si sam, a oko tebe nema mesta za druge
Ono što šeta pored tebe i što ostavljaš ispred kuće da spava
Ono što pevaš kada krvariš iz ostataka strpljenja i spasa
Ono što podeliš, pokloniš i dobiješ, pa zakopaš i zaboraviš
Ono što te povredi, pa prećutiš i zanemiš dok ispada iz oka
Ono što saznaš, dok sebe upoznaješ i drugima se učiš
Ono što ne odneseš, a ne ostaviš da čeka tvoj povratak
Ono što veje u tebi, a nije sneg i ne ledi ti dan u ponoć
Ono na čemu hrabar plivaš, kada se pod tobom isuše vode
Ono što čuješ kada biraš da slušaš, a bučno je i okreće leđa.
Sve to ono što je ono što je tvoje ono što i neka te što pre
Ostavi nasmejanog da dočekaš ono što tek dolazi po tebe.
(Iz rukopisa u pripremi, Antitela, 2020)
Нема коментара:
Постави коментар