O ZIHERNADLAMA
"C'est une chanson qui nous ressemble
Toi tu m'aimais et je t'aimais."
počnimo neredom: ruzmarin okoštava, život ga ljubi do grla
knjigu pod zadnjicu, padala je kiša, umrlo opet telo kišlovskog,
stvari ostale i sve one godine, difuzno raspoređene
gogoljevsko plavo nimalo slično boji koja se na nebu može pronaći
pod rebrima suvi komad mesine za hrta, ako besan hvata u trku
most je srušen posle ratova
zato stojimo na kasetofonu
čekamo bicikl umesto autobusa
nakapavaš mi iz oka u oko
jugonostalgični fado
kao dve nekakvoće
čije se trepevice spajaju
rekoh li, ovo može da boli
kroz srce
nam prolazi dvanaestobrzinac
otkazuju mu kočnice
laje ker iz pedgrađa
prekoputa srušenog ljulja se most
naspram sata letnja gospodnjeg
amin za pesmu iz krvavog nosa
rekoh li, boli
točak se okreće
nad stajavšim nekakvoćama
Suvi komad mesine
leži na kaldrmi
od crvenih radio-talasa
pas je napokon potrgao lanac
lanac je napokon oslobodio psa
nikome o
o vrhu zihernadle
nemanja dragaš
Нема коментара:
Постави коментар