DRAGAŠ: sve vreme sveta ostavlja otisak u blatu

sve vreme sveta ostavlja otisak u blatu

posle teške kiše, koja nije pala odozgo

skupljačima perja

prilazim sa raširenim rukama

od meda.

- jadniče, jadniče.

misle, ali ja vidim

matica zaokružuje pitanje

pada meteor kao zagrljaj

nikad se dešava sada

pesma iz mojih prstiju

odmara se na jastucima

zove se kao glava

i grmi natprolećno

kao zvučanje šipražja

- ožiljak lepeta

napravljen na nebu

štakama pevača

visoko

uplakano

palo

podignuto

odozdo

skupljačima perja

prilazim sa raširenim rukama

od meda

ulepljeni ljudi

beže ka sebi

od mene

u pljusak

u pljusak.