Јабука

Јер шта нас на крају свега и чини људима, слободним и спокојним, какви смо и рођени и какви на дну и јесмо?Да ли су то мале ствари?Наизглед безначајне трице и старе крпе које су бачене покрај пута.Сан више нема ко да снива, а трен пролази у вечности вечног заборава.Зашто увек бива  у крајњем тренутку  бесконачности наших живота сновђење и спокој?Постоје ли путеви који воде директно тамо, у базу историје, саосећања и слатких сећања?Траг остаје у траговима, а прашина се прашини враћа.Слађи је шећер од меда и крушка од јабуке.

И црв се мрда, воли да живи.Посветите му тренутак пажње, ако не њему барем кривудавим ходницима које прави у јабуци.Живот је прошао, лутајући тим ходницима, окружен свом том слашћу прекрасне јабуке.О, прекрасна ли је јабука.Баци остатак јабуке на плодну земљу и временом ће израсти дрво исте те јабуке.То дрво ће родити стотине јабука будућим генерацијама.Није ли слађи остатак јабуке од јабуке саме?Дрвом га називамо, тако му је име.

Јер шта нас на крају свега и чини људима, слободним и спокојним, какви смо и рођени. ако не баш тај сладак трен када загриземо јабуку и онај још слађи када остатак од исте на плодну земљу бацимо.