Kada napišem reč
ona kao list otpao sa grane
ponesena dahom rasprši svoja slova
i nova nastane u nečijem sećanju.
Kada kistom oslikana
misao se prospe u boje
poželi oko da prepozna
svoju viziju slike iz mašte.
Kada izgovorim
nenapisano živi u trenu
odjeka bila kao pupoljak
u želji da postane cvet.
Kada usne ćute
u nepokretu ruke
ne ostaje trag
ni latice…
ona kao list otpao sa grane
ponesena dahom rasprši svoja slova
i nova nastane u nečijem sećanju.
Kada kistom oslikana
misao se prospe u boje
poželi oko da prepozna
svoju viziju slike iz mašte.
Kada izgovorim
nenapisano živi u trenu
odjeka bila kao pupoljak
u želji da postane cvet.
Kada usne ćute
u nepokretu ruke
ne ostaje trag
ni latice…
Нема коментара:
Постави коментар