Onomad
posle skoro godinu dana
svratih u aleju mojih
na seoskom groblju
da im po redu
stavim kraj uzglavlja
po čokanjče
i po zapaljenu cigaretu
koja im izgore
brže nego moja
Bože
koliko sam im nedostajao
osetih tada
i još to nosim u sebi
Нема коментара:
Постави коментар