Ispod vode

ne vidim

jer svako je slep na svoj način
i pritom

premalo kijam za čoveka
koji je i previše alergičan na ljude

drže me ovde čisto radi provere
preventive
a ne znaju da je, u stvari
veoma ozbiljno

elizabeta, ležim u bolnici
i umirem
umirem od želje da te vidim
a oni kažu: ništa ozbiljno…

doktori vrlo dobro znaju
volim te
i voleću te dok nas smrt ne sastavi

mislio sam da drzim konce u svojim rukama
ali su mi pomrsili konce…

celog svog života bio sam šnajder
radio sa platnima kao kojekakav zaluđeni slikar
šio sam
a drugi su mi krojili...sudbu
eli,
sećaš li se one haljine
one haljine od filmskog platna
što samo ti sašio
jer tako si dobro glumila, ljubav

vidim te kako me čekaš
sa raširenim rukama…
pa kao dete se zatrčim zatrčim
sapletem se i prospem neku mudrost
ili glupost nekakvu
a ti se kikićeš i smeješ…
kao kad ti prospem po haljini
ceo krčag proleća
razlete se boje ko ptičice
a ti kažeš
ne, to nije mrlja, to je umetnost

ležim u bolnici i pišem ti
pišem
jer od nečega se mora umreti
umirem…
umirem, o nečemu se mora pisati

i vidi me sada,
umirem ovde gde sam se rodio
pre 80 i kusur godina
a oni kažu radi preventive
ništa ozbiljno
ništa
u ovoj sobi što miriše na jod i zelene jabuke
sa prozora se vidi park
i golubovi kako sede na klupicama
bacaju mrvice
i hrane penzionere

vidi se i reka
čuje se žubor
krekeću žabe
a male ljigave gliste
sa štapovima u rukama
kače ljude na udicu
i spustaju ih u vodu...

buncam

hej eliza,
volim te
jer jedino ti si mi dozvolila
da ti onako prstima
dodirujem najintimniji deo tela...

dušu.

ispod vode se ne vidi ništa.

Stefan TićMi, Leskovac