субота, 13. јун 2015.

Sloboda

Udišem slobodu
I sve mi se čini
To lanci jedne ljubavi polako čeznu
Okrećem se za sobom
A za mnom more
Pokislo i neosunčano
Učio si me da volim
Ali ne i da budem voljena
Ti su se oblaci, izgleda,
Morali razići
Kad udahnem vazduh
I vidim kajsiju što na plod novi sluti
Ja ćutim
Ti me nećeš više stići
I kao da se iz moje krvi
Rađaju nove stabljike
I u visinu hrle
Da postanu lepa drva mlada
I da ugoste poneki cvet
A nebo,
Nebo koluta očima svojim
I novi mir donosi gradu
To se ptice u letu svetlosti sunca mole
Ja znam, ja postojim
Da čeznem, da volim
I da me vole


Нема коментара:

Постави коментар