Intervju sa Nemanjom Dragašem: POEZIJA SE NE RAĐA NA CARSKI REZ

  

   Piše: Aleksandra Babić

  1. Kako deca postaju veliki ljudi?

Verujući  da je život iskustvo nad iskustvima, ne zaboravljajući, ne stideći se, negujući svoja čula i uživajući u milisekundama. Kada prepoznate i osetite ljubav u svemu, onda ste čovek sa srcem u koje dete može da stane. Naravno, obavezno je spavanje sa knjigom ispod jastuka i buđenje sa osmehom na licu. 😊

   2. Kako se živi kratko a traje dugo?

      

      Ne postoji univerzalan recept. To uvek ima veze sa onim što je vaša vatra i sa onim što od vas ostane posle nevremena. Ako nastavite da gorite, vreme više nije briga.

      

  3.  Šta bi se desilo kada bismo više plakali a manje pisali o suzama?

      

      Bili bismo više umetnost u življenju, ne samo sanjari, više svoji, mudriji, snažniji i u jednom, ili stotine drugih trenutaka, srećniji. Svaka bol je naš lični rat i najviše smo ljudi kada nas boli, a opet, budi nam se svakog ponedeljka i želimo da volimo.

  4. Zašto si tužan u januaru?

      

      Drago mi je da si pročitala knjigu J Januar me podseća na ljude kojih više nema i čini mi se da mi svaki sneg donosi nešto njihovo. Zima me odvodi u detinjstvo i tada mi neopisivo nedostaju svi mirisi, sve igračke, svi ti glasovi i jedan divan kolač od jabuka.

  5. Šta radiš ovih dana?

       Proživljavam svet oko sebe i preživljavam sebe.

  6.  Šta misliš o komunalcima?

      Mislim da ne mislimo dovoljno o njima, kao ni o mnogim drugim ljudima. Naši životi postepeno odbacuju sve što nas lično ne uključuje, svest smo upregli u “lično”, minimalno ili nikako u “kolektivno” i nećemo to da priznamo. Ipak, pod okom svemira kojeg delimo, dešavamo se jedni drugima i tako se iznova rađa zahvalnost. Setimo se da ne zaboravimo! J

  7. O čemu razmišljaš dok si u prevozu?

Razmišljam ko će ući na sledećoj stanici, da li ću zakasniti na predavanje, da li će ući  kontrola, koliko je sjajna ova pesma koju upravo slušam (po 23325 put), kako bih voleo da sam poneo knjigu, zašto niko ne prodaje sladoled u prevozu, kako mi se jede suši, šta radi Odri Tatu, da li je hladno u Kijevu i zašto baš nikada ne sretnem nekog manijaka u prevozu, to bi mi pomoglo da upamtim datum. J

  8. Gde bi otišao sutra kada bi mogao?

      Pravo na čajanku u Zemlju čuda! Potom, u Španiju, Iran, Jermeniju... J

  9. Kada i zašto si okovan satima?

  

      Nisam. Već dugo, vreme i ja govorimo isti jezik i taj brak bi zaista odlično funkcionisao.  J

  10.  Ko je tvoj obećani svemir?

        Dok god ovakvo pitanje počinje sa “Ko”, neću moći da ti odovorim. J Mi ga stvaramo, ali forma zavisi   samo od onoga što želimo da vidimo.

  11. Zašto je fantazija u plavom, a ne u žutom?

       Iz istog razloga zašto je ti povezuješ sa žutom bojom. Ako se vratimo na prethodno pitanje,    razumećeš  da je, delimično, odgovor na njega, zapravo odgovor koji bi mogao da stoji i ovde. J

  12. Koja je tvoja najveća umorna istina?

        Pitaj me za nekoliko decenija i reći ću ti.

  13. Koje reči prezireš?

        Reči bez značenja, reči  bez pokrića, lažno teške i banalne.

  14.  Šta misliš da možeš a znaš da ne treba?

       Da pevam u pekari, redu za zdravstvenu knjižicu, u prevozu, dok šetam, kada mi je hladno u sobi,      kada komšije spavaju…

  15. Zašto ne piješ kafu?

       U mom kraju, postoji drevna priča o tome kako deci koja piju kafu, raste rep i zato, bolje ne! J Šalu na  stranu, ne volim kafu i pijem je samo u retkim prilikama, ali to je tajna! J

  16.  Zašto te to plaši?

        Plaši me život među svim tim repatim ljudima! J J J

  17. Šta najbolje zaklanja pogled?

        Ljubav.

  18. Somot ili prašina? Zašto?

        Ne biram. Znam zašto. J

  19. Šta je lakše od stvarnosti?

         Dve čaše belog vina.

  20. Kako izgleda zvezda tvog parčeta neba?

         Ako je ne vidiš, ne mogu ti reći. J

  21. Koja pesma najviše boli?

         Ona koju uvek naručuješ u kafani. J

  22.  Koja pesma najviše veseli?

          Ona koju uvek naručuješ na svadbi. J

  23.  Koga/šta nosiš, a koga/šta podnosiš?

         Podnosim pitanja zarad odgovora koje nosim. J

  24.  Šta mislis o folku?

         Žao mi je kada gusenica, ostane gusenica.

  25.  O čemu je mislila Veronika Morte?

         Pitajte Veroniku. Znate gde da je nađete. J

  26. O čemu je razmišljao Eros?

         Ili o Tini Tarner, ili o Tanatosu. J

  27.  Kako se rađa pesma?

        Prirodnim putem, nikada na carski rez.

  28.  Šta se desilo godine hiljadu devetsto i neke?

         Istorija.

  29. Kad si poslednji put bio dete? 

        Nikada nisam prestao da budem.

  30.  Kako pamtiš leto ’98?

         Kao i sve januare.

  31. Gde potražiš sebe kad se izgubiš?

        Ne tražim se, uvek me neko nađe.

  32.  Koju pesmu slušaš ovih dana?

       Intenzivno uživam u muzici, naročito u španskoj, hebrejskoj, italijanskoj, jermenskoj, francuskoj i        arapskoj. Ovih dana slušam kompoziciju Armana Amara – Poem of the Atoms, na Rumijeve stihove  iz  jednog od mojih omiljenih filmova. Neću vam otkriti ime, guglajte. J

  33. Sinonim za Nemanju Dragaša je?

         Pogrešnu osobu pitate. J

  34. U kom si ciklusu?

        U Krebsovom ciklusu, konstantno. J

  35. Šta je za tebe broj četiri?

         Samo broj.

  36. Kada lupaš vratima?

       Kada je prozor otvoren. J

  37.  Ko je sin tvog oca?

       Voljeni unuk moje bake. J

  38. Šta čekaš a šta juriš?

        Sunce.

  39. U koga/šta si zaljubljen?

        U sve što me nasmeje i rasplače.

  40. Pod čijim stopalima pesak najlepše šapuće?

        Zatvori oči, pusti omiljenu pesmu i čućeš.

  41.  Ko je Almasa?

     Kada čuješ šapat, znaćeš.

  42. Gde letiš u jutarnjem letu za oktobar?

     Pažljivo pročitaj pitanje da bismo se smejali zajedno. J

  43. Šta nikada ne bi obećao?

        “Neću te vratiti istim putem. Obećavam.”