уторак, 16. фебруар 2021.

DRAGAŠ: O zihernadlama

 



O
 ZIHERNADLAMA


"C'est une chanson qui nous ressemble

Toi tu m'aimais et je t'aimais."


počnimo neredom: ruzmarin okoštava, život ga ljubi do grla

knjigu pod zadnjicu, padala je kiša, umrlo opet telo kišlovskog,

stvari ostale i sve one godine, difuzno raspoređene

gogoljevsko plavo nimalo slično boji koja se na nebu može pronaći

pod rebrima suvi komad mesine za hrta, ako besan hvata u trku


most je srušen posle ratova

zato stojimo na kasetofonu

čekamo bicikl umesto autobusa

nakapavaš mi iz oka u oko

jugonostalgični fado

kao dve nekakvoće

čije se trepevice spajaju


rekoh li, ovo može da boli


kroz srce

nam prolazi dvanaestobrzinac

otkazuju mu kočnice

laje ker iz pedgrađa

prekoputa srušenog ljulja se most

naspram sata letnja gospodnjeg

amin za pesmu iz krvavog nosa


rekoh li, boli


točak se okreće

nad stajavšim nekakvoćama

Suvi komad mesine

leži na kaldrmi

od crvenih radio-talasa

pas je napokon potrgao lanac

lanac je napokon oslobodio psa


nikome o

o vrhu zihernadle



nemanja dragaš






Нема коментара:

Постави коментар