ti si
obučeno u vatru
naličje tuđe
strane sobe
lusteri su
minđuše salonaca
razdevenih
pred gostima
izvini, oče
uši negluvi
strah od visine
zašto je ovo
baš tu
a ti na
otvorenom moru
boliš rese
zašto dok
visim
ne mislim
plamen
zato što gorim
u goloj vodi
prvi put
poslednji put
stena je
smrskala val
u žalosti
moj vrat
nariče buku u
sebe
tiha je soba
Нема коментара:
Постави коментар