Budi me nocas
grmeci
pod rebrima
poslednja slika od mila:
iznikla, siva,
k'o treptaj
leptira
i imenuje
dva tela gola.
Mracna soba i koka kola,
titraj neona sa ulice
i senka grdne bubuljice
sto mi zmirka
sa neravnina
muskih ramena.
Oci u oci,
slutnje su sluge
neke daleke istine druge.
To sad sto sjaje:
to kratko traje.
Nasa blizina
daleka je.
Нема коментара:
Постави коментар