Između dve duše

Za sve vreme što je sa nevericom
 pisano i brisano
 samo srce krije jednu Veru
 preplašenu u sebi
 kao siromaha.
 Moje vreme se izokrenulo
 kao prevrnuta košlja,
 a srce u sebi ne može da obgrli
 to što beše sužnjeno
 između dve duše sa dovoljno
 dugim rukama jedna za drugu, što se
 kroz mene užilile i raskošno cvetaju.
 Dok po srcu kao kroz beskrajni svemir
 Vera traži to vreme, vreme traži Veru
 i gutljaj suza, tvojih, mojih
 kao sveti gral za sav prostor i vreme,
 i kao unutrašnja i spoljašnja
 strana duše
 vraćam se korenima, izvoru
 svoga bića,
 duši moje duše.

Radmila Stanković