„Cvet moje tajne“ je apsolutna
poslastica među delima koja tretiraju ovu tematiku i drugačiji film od onih na
koje smo navikli, kada je Almodovar u pitanju. Daleko od toga da on nema
sličnosti sa ostalim njegovim filmovima, ali atmosfera je svakako neobičnija,
intimnija u pogledu slikanja emotivnog kraha jedne žene, koja se bori sa svojim
manama, ali i vrlinama, strahovima, patnjom, (lažnom) stamenošću, bolom. Opet,
uzrok njenih problema je muškarac. Mada, ako bolje razmislimo, svaka od njegovih
heroina koja pati zbog muškarca, na kraju shvata da je patila zbog svojih
slabosti, grešaka i strahova, pa menja stav. Tada počinje novo poglavlje u
njenom životu i tu se priča završava. U ovom filmu, heroina je Leo Macias (Marisa
Paredes) - književnica koji piše pod
pseudonimom, rastavljajući emotivne nivoe svog duha na osetljive delove koji se
prožimaju među koricama ljubavnih romana. Ipak, ona želi da piše o bolu i
životu. Stvarnosti. Stvarnosti koja je lišena romantike, a svesnija promašaja i
grehova. Madrid, kakvog ga ovog puta slika Almodovar je drugačiji od Madrida na koji
smo navikli. Ovaj je prožet životom samo jedne žene i on diše kao ta žena. Stavlja
je u centar. Oko nje su porodica, prijatelji i suprug. Ipak, koliko je ona
njima zaista važna, otkriva se kroz psihološki presek odnosa. Žena koja žudi za
suprugom, u kog je ludo zaljubljena, ne može da ugasi žeđ, dok god je on
daleko. Međutim, ne može to da učini ni kada je on tu. Dva sveta koja ne
pripadaju više jedan drugom, ne mogu biti ni vatra ni žar, kao jedno. Uloge
tumače: Marisa Paredes, Huan Ećanove, Karme Elijas, Rosi de Palma, Čus
Lampreave, Kiti Manver, Hoakin Kortes i drugi.
 |
| Marisa Paredes i Imanol Arias |
U svom radu, Leo prisvaja dva
pseudonima. Jedan je Amanda Gris - autorka ljubavnih romana, a drugi je Pas
Sufrategi (ime Almodovarove saradnice, koja je između ostalog, radila i na ovom
filmu. Supruga je reditelja Santjaga Tabernera), kolumnistkinja i književni
kritičar u časopisu “El Pais”. Oba pseudonima opravdana su Leokadijinom
životnom situacijom i položajem ranjive žene čija je sudbina svedena na odluke
muškaraca sa kojima je povezana. Stvaranjem novog identiteta, ona beži od
stvarnosti. Svrha novonastalog alter ega je kritika prethodnog, dakle fikcije
koju je Amanda stvorila, prividno idealizujući život koji je daleko od
trivijalnosti. Almodovarova poetika se u ovom delu, sažima oko urbanog
otelovljena tragedije u liku žene koja nije svesna snage koju poseduje. Ipak,
sama je sebi lek.
“Dvostruki identitet (realizovan uzimanjem pseudonima)
glavnih protagonista u Almodovarovim filmovima može se povezati sa konceptom
performativnosti i tvrdnjama da je identitet nestabilan i podložan subjektivnom
individualnom odabiru njegove “izvedbe“. Taj odabir dvostrukih identiteta često
je uzrokovan okolnostima u kojima se likovi nalaze (beg od neprijatelja,
karijera, ljubavni zapleti, beg od prošlosti), no ponekad predstavlja celi “novi
svet“ ili život koji su stvorili. Takve su odluke o promeni imena ili
korišćenju pseudonima često obeležene i promenom spoljašnjeg izgleda ili
prerušavanjem, čime se čini da je Almodovar u narativnu strukturu filmova
zapravo uveo sasvim novi lik. Mogućnost da se identitet promeni bilo
prerušavanjem ili drugim imenom, zapravo dokazuje teorijske tvrdnje da subjekti
nisu vezani za isključivo jedan identitet, već ih mogu prisvojiti mnogo više. “[1]
 |
| Manuela Vargas |
Interesantan je koncept flamenko
performansa majke i sina, koji predstavlja oslobađanje energije u obliku čiste strasti za životom. Taj deo priče je kao grana koja
daje stablu lepotu, iako je naizgled mala. Da li je bitno što joj je ukradena priča i
prodata kao scenario filma koji je najavljen kao blokbaster Bigasa Lune? Da li
je zaista važno što joj nestaje nakit, a što je ona, s druge strane, sklona
amneziji? Možda bi u drugačijim okolnostima, odgovor na ovo
pitanje bio potvrdan. Ipak, nešto drugo se događa u svesti kreativne, ranjive i
nesigurne žene. Postoji deo radnje filma koji se odigrava na selu, kada ona
odlazi sa majkom. Takvo selo Almodovar vizuelizuje u filmu “Vrati se”, s tim
što ono u tom filmu ima veći značaj. Ipak, i ovde miriše na La Manču. Raskoš
prirode i mentalitetsku okovanost. Tamo, ona više nije ni Amanda, ni Pas. Ona
je samo Leokadija. Prija joj daljina Madrida. Kompletan odnos sa majkom i
sestrom, koje komično portretišu fantastične glumice, Čus Lampreave i Rosi de
Palma, je interesantan, na trenutke
distanciran, a u isto vreme, tako pun ljubavi. Čus i Rosi stvaraju prijatnu, toplu
atmosferu u filmu, svojim slatkim prepirkama, koje se uvek završe lepo, kao što
i nalaže priroda odnosa majke i kćerke. Obe izgledaju neobično i zapravo su
sličnije nego što misle, iako majka konstantno ponavlja da je Rosa podseća
na njenu ludu sestru Petru, zbog iskolačenih očiju i manira. U takvim scenama
ima svih nas, jer je uzeo iz naše okoline ono što čini okosnicu veza koje
uspostavljamo i obrazaca koje pratimo, gradimo i prepoznajemo.
 |
| Rosi de Palma i Čus Lampreave |
Evocirajući važne scene, odnosno njihov
sadržaj, prisetimo se da je u jednom trenutku, kada Amanda razgovara sa
izdavačem, Alisijom, pomenuta njena nova priča u kojoj kćerka ubija oca koji je
pokušao da je siluje, a zatim ga majka stavlja u zamrzivač restorana komšije
koji joj je ostavio ključeve. Jasno je da je iz te priče nastao film “Vrati
se” (2006), Almodovar anticipira, daje nagoveštaje u
svojim delima. Naravno, i u ovom filmu pravi omaž Hičkoku. Konkretno, filmu
“Psiho”. Govorimo o sceni kada obučena,
mokra Leo, pomalja glavu iz kade, a zatim čujemo vrisak na televiziji.
Rediteljska rešenja su briljantna na svim nivoima. Ona podržavaju podtekst i
ideje koje se vanvremenski nižu oko drame u ljubavnom, a samim tim duboko
ličnom i društvenom životu Leo. U dijaloškoj raspravi sa suprugom, koji je
došao iz Brisela, imun na sve što ona kao žena jeste, otkidaju se latice “cveta
njene tajne”.
- Rat se ponovo
rasplamsava.
- To je ono što ti kažeš!
- Leo, ne ponašaj se kao
dete. Ja sam vojnik, zar moram da ti
objašnjavam moje dužnosti?
-Takođe si i moj muž! (…)
Ne možeš me ostaviti da trunem čekajući te! Tvoja putovanja važnija su od svega drugog.
- Trudim se da spasim
živote mnogih ljudi!
- Zašto ne spasiš moj
život?
- Leo, govorim o nedužnim
ljudima, koji nemaju šta da jedu, koji ubijaju zbog kore hleba, koji nemaju
struju, lekove…Koji nemaju nadu.
- Pričaš o meni.
- Tvoja sebičnost
prevazilazi sve granice! Možeš li bar na trenutak da prestaneš da misliš samo
na sebe?
- Pridružio si se mirovnim
snagama da bi pobegao od rata koji ti i ja imamo ovde. Jedina žrtva tog rata
sam ja…Kada bih samo mogla da te mrzim zauvek, našla bih snage da nastavim sa
životom! (…) Pre nego što odeš, reci mi na čemu smo.
- Ne znam.
- Ti bi trebalo da si
tručnjak za sukobe.
Нема коментара:
Постави коментар