Đavo nosi bradu - Jana Jelesić

Da te nisam videla Kako se grozničavo držiš rukama za šipke od ljuljaški Plašeći se da ne padneš Misliš li da bi mi opet bio prijatelj? Da li bih shvatila Koliko ti je potrebno dete Da te nisam naučila Da se zaustaviš laktovima? Mi nismo čudan par, Mi smo čudan par ljudi Koji, eto, uživa u društvu Koji se ponekad ponaša kao par I koji spava zagrljen Misliš li da nam se tela Sasvim slučajno Tako spoje Mi govorimo da to nije ljubav, A da ljubav vodimo Vrlo smo zatvoreni, A volimo kad je otvoreno I govorimo da nismo mi to izmislili, Ali da nas ipak ne razumeju A mi to sve razumemo I sve nam je legitimno, I sve opravdano A opet upiremo prstom I svi su nam krivi I svačije grehove nosimo Ti voliš da misliš da Je grehova više u tebi, A svetlosti više u meni, A ja da mislim Da previše misliš I da misliš Da najlepše misliš Sve si ti to lepo smislio- Ti sedi i budi lepa Možeš i da igraš, Ja volim kad igraš Ali nauči da ćutiš, Iako ja ne volim kad je tišina Osim ako ne ćutim ja A nauči da kažeš pravu stvar; Nije kao da to stvarno mislim Ali, eto, volim da kažem. Ja ću da sedim i budem pametan, Ti nauči da kažeš da sam lep; Nije kao da to mislim, Ali volim da to kažeš Ja nisam tako lepo smislila- Ja sam samo mislila o Hodanju po travi bos Dok je još onako sveže Dole mokro A gore greje Sećaš se, Pričala sam neki dan Sve sam to lepo smislila Dok si sedeo i bio pametan A ja spavala i bila lepa, I čekaću te dok ne završiš da budeš pametan Da hodamo po travi i ništa više Samo Kad zaspim sledeći put Molim te Pokrij me