Poslednje sletanje - Jelena Jović

Znam Pobećićeš negde Gde nam se impulsi ne dodiruju I nema žice koja može da nas poveže Nema eha koji razbija glavu Nema poznatih ljudi Negde gde se ne pije iz jedne čaše I ne jede čips iz kese Gde psi ne postoje i ne vole ljubimce svojih gazdi Gde su tišine profesionalne i formalne A žene glupe i pitome Spremne da vole ali ne i da Skoče s mosta vezane Pobećićeš tamo Gde se ljudi drže pravilnika Poštovanja, uljudnosti Gde nema birtija koje nikome nisu ni bitne Tamo... Gde torba miriše na papir Nov i svež, ispunjen nedovršenim poslom Gde zavese ne padaju jer nema šta da se sakrije Pije se čaj umesto alkohola Gleda se na sat... Parovi se ne tuširaju u paru Jer nemaju kad Od porodičnog života Gde nema mraka divljeg i smirujućeg I nema muzike od koje zavoliš sve ljude sveta Jer se učiš da budeš hladan I egoističan Poslovan I veran Gde te niko ne pita šta si bio I nikoga nije briga da li ti se to sviđa Dok ispunjavaš savršeno zadatke Koji te pretvaraju u funkcionalni mehanizam Gde nema titlova I nema kokica Sve je tako, tako formalno I ljubav je formalna Kupuje se poklonima, rečima, novcem Kupuje se epitetima i posvećenim vremenom Gde niko pojma nema da je vreme samo razmak izmedju filma i reklama I samo je tad primetno Da se kašnjenja praštaju I čekanja I da nedostajanja i iščekivanja Kupuju kvalitetne minute. Pobeći ćeš u tuđ svet
Sa tuđom ženom pod ramenom
I tuđom akcent tašnom pod ruku Nosićeš tuđe odelo I tuđu kravatu I tuđe otiske na ručnom satu Tamo Gde nikada neće stići moje misli I odakle se ne možeš javiti Odakle nećeš otežavati Negde, dovoljno daleko Gde oči više ne stižu A srce ne može da otkuca Negde u daljini ali ispod istog sunca Koje će me buditi mesto tebe doveka Da mi kaže, volela si tuđeg čoveka A ja ću uz kafu pisati pesmu Da ti kažem da je, ipak, sve u redu I da impulsi žive kao na filmu Znaš ono, kad pogledaš u zvezde i zagrliš nekog I već si Dovoljno daleko