Opraštam ti

Opraštam ti onaj 12. april
i Tango in the bar,
svojih par cigareta u uglu,
za šankom, uz vino...
Naš prvi susret od petnaest minuta.
Odlazim, a ti govoriš: Kuda žuriš...
Opraštam ti onu šetnju kraj reke
u predvečernje sate;
svaku bačenu žabicu.
Ja to ne umem, kažem,
a ti me pitaš gde mi je detinjstvo.
Opraštam ti onaj stan u Mike Alasa
za koji smo vezali uspomene.
Izležavanje u kadi,
tvoj kofer dok me vučeš za sobom
do taksija...
Mada kažem: Ja ću samo do vrata,
i mada prezirem rastanke.
Poziv iz Tri šešira,
i našu prvu pesmu.
Tvoj odlazak u maju,
dolazak u julu.
Novi Sad.
Letovanje s devojkom.
I sve one pozive u kasne sate
kada si umeo reći: Ti me jedina razumeš...
Opraštam ti svaku razbijenu čašu
uz Tominu Jelenu,
i subotnje: Nedostaješ mi...
Oktobar.
Moj rođendan.
Tvoj odlazak u Pariz.
Opraštam ti i to što si je ostavio,
i što joj nisi priznao da si ti kriv.
I što si mi se vratio.
Opraštam ti i novembar,
i decembar,
i janur...
Tvog haskija koji me gleda prvi put
kao da me već voli,
potom gleda tebe tražeći odobrenje...
- To je naša Jeca, Dona...
A haski maše repom.
Šetnju pod kišobranom dok sneg pada
nad Jelenom stenom,
i nad onim krstom kojim su unakaradili grad.
I druge, i tebe, i sebe, i nas.
Opraštam ti februar...
Hram Svetog Save dok stojiš i dok me čekaš,
i noć pred let dok napolju veje na minus pet.
Taksistu koji te je odvezao.
Avion koji je poleteo.
Poruku iz Atine,
sa Malte,
iz Tunisa.
Mart i april.
Slike mesta gde si radio,
mora gde si ronio,
i plaža gde si sedeo sa Arapima
slušajući Please, forgive me.
Ulaz u Stari Rim dok držiš tri prsta u vis.
Slike tvog psa dok spavate
i tvoje: Dođi da spavamo zajedno...
Snimljen audio tenkova koji dolaze u grad
dok vas evakuišu,
i svaki tvoj prebrinuti odlazak na posao.
Opraštam ti dogovore, planove;
Avion iz koga nismo skočili.
Padobrane koji se nisu otvorili.
Smrt, koju nismo dočekali
zajedno.
Opraštam ti priču o nama
koja neće biti napisana,
jer joj nikada nisam videla kraj.
Poziv iz Makedonije,
i jedno, Volim te, budalo, nakon svega,
opraštam ti.
Opraštam ti čak i to što te volim,
i to što sam morala da odem.
Kunem se, moralo je tako biti.
Opraštam ti...
Što se pred spavanje pitam da li si dobro
i jesi li prekršio obećanje
da nećeš otići u legiju stranaca...
Da nećeš dati da te život proguta,
kao što je progutao nas.
Jedino,
pruženu ruku,
i jedno prijateljsko Zbogom,
koje nismo imali prilike da kažemo...
Da završim.
Da završiš.
I da odemo svojim životima...
E, vidiš, to,
to ti nikada neću oprostiti.