Nemanja Dragaš: TIHA SOBA

 

ti si obučeno u vatru

naličje tuđe strane sobe

 

lusteri su minđuše salonaca

razdevenih pred gostima

izvini, oče

 

uši negluvi strah od visine

 

zašto je ovo baš tu

a ti na otvorenom moru

boliš rese

 

zašto dok visim

ne mislim plamen

zato što gorim

u goloj vodi

 

prvi put poslednji put

stena je smrskala val

 

u žalosti moj vrat

nariče buku u sebe

tiha je soba

 

Dragaš najmlađi učesnik "50. Književnih susreta na Kozari"

"Кnjiževni susreti na Кozari" su jedna od najvećih i najstarijih književnih manifestacija u Republici Srpskoj i Bosni i Hercegovini. Prvi Susreti, pod nazivom Skup mladih pisaca Bosne i Hercegovine „Кozara 64“ održani su od 21. do 28. jula 1964. godine na Mrakovici. Zbog pauze od 1992. do 2001. godine, Susreti se ove godine održavaju po 50. put. 

Gosti jubilarnih "50. Književnih susreta na Kozari", bili su renomirani književnici Milosav Tešić, Nenad Grujičić, Zdravko Miovčić, Slađana Šimrak, Nemanja Dragaš i Slađana Milenković.

Od 1964. godine do danas, Кnjiževne susrete na Кozari karakterišu tri perioda koji se razlikuju i po obliku organizovanja i po koncepciji. 

U periodu od 1964. do 1973. godine  na Кozari su se okupljali mladi pisci i Susreti su nosili naziv Skup mladih pisaca BIH „Кozara“; od 1974. do 1992. godine na Кozaru dolaze najeminentniji pisci tadašnje Jugoslavije i Susreti su se održavali pod nazivom Susret književnika Jugoslavije na Кozari.

Od 2001. godine, Susreti dobijaju naziv Кnjiževni susreti na Кozari i  okupljaju književne stvaraoce srpskog jezičkog područja. Od 1978. godine Susreti dodeljuju književnu nagradu „Skender Кulenović“ ,a od 2002. dodeljuje se i „Кnjiževni venac Кozare“ za životno delo. Prvi dobitnik nagrade „Skender Кulenović“ je Branko Ćopić, a „Кnjiževnog venca Кozare“ - Stevan Raičković. 

Nemanja Dragaš, Kozara 2022.

 

Izvor: www.knjizevnisusretinakozari.com

Dragaš: Hrabrost, kada me čitaš naopako

 u bolesti, način na koji telo misli je surov.

dečak postavlja pitanje – gde su mi ruke, mama?

mama se smeje vetrom iz grotla, grlom u okovu – evo ti

ima li ičeg strašnijeg od tebe ozbiljnog, tata?

- da, medved je upao u klopku, čuješ li ga?

mislio sam da je to pas opet dovukao moju kost.

(šesnaest sekundi niko nikome ništa)

mama postavlje pitanje – boli li opet ono?

dečak se greje suncem iz ognjišta, pa kroz oči

- možemo li se tako igrati jednom kad porastem?

Нова књига поезије Немање Драгаша ЕГО-МАКЕТЕ

Немања Драгаш (1992) је књижевник, дипломирани драмски и аудиовизуелни уметник и мастер теоретичар драмских уметности. Рођен је у Београду. Одрастао је у Пљевљима. Члан је Удружења књижевника Србије од своје двадесете године. Један је од најнаграђиванијих младих српских песника. Аутор је књига поезије: Фантазија у плавом (2008), Микрофонија зрелости (2010), Обећани свемир (2014), Оковани сатима (2015), Избор из поезије/Gedichtauswahl (2016), Морфијум (2018), Антитела (2020)

Лауреат је 45. Фестивала поезије младих у Врбасу. Добитник је признања Тимочка лира, које додељује Радио Београд 2 најбољем младом песнику. За књигу поезије Обећани свемир добио је књижевну награду Бранко Марчета (2016). Лауреат је награде Спасоје Пајо Благојевић (2019) и награде Милутин Бојић (2020). Вишеструки је добитник златних плакета за поезију. Добитник је Видовданске награде Академије уметности у Београду. Наратор је и продуцент више документарних, играних филмова и представа. Члан је Центра за драму у едукацији и уметности (Цедеум). Дневне новине Политика уврстиле су га међу најуспешније младе уметнике Србије у 2012. Говори енглески, шпански, руски и украјински језик. Тренутно живи и ради у Ростоку (Немачка), где се бави генетиком и биотехнологијом.

"Разумевајући поезију као језгро напетости, простор сталног сукобљавања различитих силница, у свом симболизованом, алогичном и синтаксички почесто разведеном говору, Немања Драгаш је читаоцу предочио један јаким емоцијама обојен доживљај света. Тај је доживљај обележен присуством осећаја неизвесности и егзистенцијалног страха, на једној страни, колико је, на другој страни, испуњен упечатљивим лирским сликама животне снаге и тоном лирске меланхолије. Контрасти и парадокси, изведени до оксиморонских крајности, упечатљиво обележавају овај поетски исказ и чине значењско језгро његовог стваралачког поступка.

Због тога се у њима јавља и критички заоштрена, закривљена перцепција савремености, субверзиван однос (дистанца и отклон) према њеном обличју, као што се јављају интимистички акценти и маштенска измештеност у повлашћени простор поезије, схваћене „као лек” после „сваког напада нуле”. 78 Налазећи се „у буци стамбених простора”, напети и замишљени субјект који себе доживљава као „острво паралисано” понеку песму, као архетипски говор о угрожености, изграђује на подлози коју преузима из културне и митске традиције. Све то наводи на помисао да се у овим песмама обликује једно дубоко доживљено и промишљено осећање живота као простора кризе и сталних искушења. Поезија, као израз крајње суштине, као игра духа и језика и неспутано трагање за смислом, постаје отуда један од начина његовог аутентичнијег и приснијег доживљавања, разумевања, прихватања и представљања. Свему упркос. "

Милета АЋИМОВИЋ ИВКОВ 

О светопогледу

све почиње сном о три коња

наставља се на додир по јагодицама

завршава се буђењем

велика је жалост простора

у ширини догледа

али не лези враже

у непрегледности интиме

умива ноздрве

полудневни запах

и проклетог и светог

пролећног дана

лик змијоборца

твори се на загасју звезде

коњи савијају ноге

међу влатима

мајсторство слике

прикрива со и небо

уместо воде

идем ка светлом, нежном

миловању грива

и мој живот

сјати се као дете

уплакано до мора

у светопогледу

степског пејзажа

мој син и његова мајка

обилазе поља

без српа у рукама

Инструментал

(чекање те)

Збигњев,

толико пута те помињем овде

одлетео би одавно са прашњавог лустера

а губим те из вида

као путеводитеља

као пракопно

као праводу и правду

ти имаш преча посла

али чуј ме испод несвести

мајка ми је једном рекла

‒ волела бих да те нисам родила

болело је као трн у оку, једном од два

кога да поменем, поред мене је ништа

ништа је раштимовано бивше добро

све је удаљено на немоћ до речи

скрушена прилика прилази ми

штампа неизречено као проглас

схваташ ли моју мајку тако добро

као што те нема на њеном месту

у мојим одраслим грудима

кажи ми

толико пута те помињем

да на свету нема других,

било би сулудо имати смисао за тебе

волео бих да ме само ти дижеш из ребра

О зихернадлама

почнимо нередом: рузмарин окоштава,

живот га љуби до грла

књигу под задњицу, падала је киша,

умрло опет тело Кишловског

ствари остале и све оне године,

дифузно распоређене

гогољевско плаво нимало слично боји

која се на небу може пронаћи

под ребрима суви комад месине за хрта,

ако бесан хвата у трку

мост је срушен после ратова

зато стојимо на касетофону

чекамо бицикл уместо аутобуса

као две некаквоће

чије се трепавице спајају зихернадлом

накапаваш ми из ока у око

југоносталгични фадо

рекох ли, ово може да боли

кроз срце

нам пролази дванаестобрзинац

отказују му кочнице

лаје кер из предграђа

преко пута срушеног љуља се мост

наспрам сата летња господњег

амин за песму из крвавог носа

боли

точак се окреће

над стајавшим некаквоћама

суви комад месине

лежи на калдрми

од црвених радио-таласа

пас је напокон потргао ланац

ланац је напокон ослободио пса

а чини се

не рекох ништа

о врху зихернадле

DRAGAŠ: sve vreme sveta ostavlja otisak u blatu

sve vreme sveta ostavlja otisak u blatu

posle teške kiše, koja nije pala odozgo

skupljačima perja

prilazim sa raširenim rukama

od meda.

- jadniče, jadniče.

misle, ali ja vidim

matica zaokružuje pitanje

pada meteor kao zagrljaj

nikad se dešava sada

pesma iz mojih prstiju

odmara se na jastucima

zove se kao glava

i grmi natprolećno

kao zvučanje šipražja

- ožiljak lepeta

napravljen na nebu

štakama pevača

visoko

uplakano

palo

podignuto

odozdo

skupljačima perja

prilazim sa raširenim rukama

od meda

ulepljeni ljudi

beže ka sebi

od mene

u pljusak

u pljusak.

DRAGAŠ: O zihernadlama

 

O ZIHERNADLAMA

"C'est une chanson qui nous ressemble

Toi tu m'aimais et je t'aimais."

počnimo neredom: ruzmarin okoštava, život ga ljubi do grla

knjigu pod zadnjicu, padala je kiša, umrlo opet telo kišlovskog,

stvari ostale i sve one godine, difuzno raspoređene

gogoljevsko plavo nimalo slično boji koja se na nebu može pronaći

pod rebrima suvi komad mesine za hrta, ako besan hvata u trku

most je srušen posle ratova

zato stojimo na kasetofonu

čekamo bicikl umesto autobusa

nakapavaš mi iz oka u oko

jugonostalgični fado

kao dve nekakvoće

čije se trepevice spajaju

rekoh li, ovo može da boli

kroz srce

nam prolazi dvanaestobrzinac

otkazuju mu kočnice

laje ker iz pedgrađa

prekoputa srušenog ljulja se most

naspram sata letnja gospodnjeg

amin za pesmu iz krvavog nosa

rekoh li, boli

točak se okreće

nad stajavšim nekakvoćama

Suvi komad mesine

leži na kaldrmi

od crvenih radio-talasa

pas je napokon potrgao lanac

lanac je napokon oslobodio psa

nikome o

o vrhu zihernadle

nemanja dragaš

DRAGAŠ: Drakonska težina nedelje

 

Drakonska težina nedelje

(interfejs)

Uspeo sam opet da se povredim

Navlačeći na sebe

Jutro posle produženog vikenda

Umesto crnine za Atlantidom.

Negde u toj buntovnoj tmini

Počupao sam morsku travu sa dna

Visilo je naopako. Bio sam jak, koristan.

U međuvremenu, platonski prostor

Fizički se sužavao u proton

Nenajavljen pljusak meteora

Nad Kajem i Gerdom

Oprao je poslednji suv obraz

Bez ijedne kapi atmosferske krivice.

Gde smo mi bili i zašto stojimo s obe strane

Ne radimo ništa, možemo sve

Nećemo se tako igrati nikada više.

Nikada više igrati.

Uspeću da se okrenem

Skinem, obučem i prođem

Do sledećeg petka

Kroz iglene uši

Kroz tvoje zaglušene.

Nemanja Dragaš: O recidivu nežnosti vodonika i helijuma udaljene zvezde

oči kao naše ili tvoje ili nečije tvoje oči

ginu u saobraćajnoj nesreći za život uplašenih pogleda

nakon čega ostaje svet(lo)

nalik dojkama ženskog pretka u dubokoj starosti

od kojih se suše rožnjače gladi

ako je kroz napukla usta stomak nevin progledao

razumeti beskrilje, to malo ljubavi što je sa grane palo telo

razumeti poslednje odavanje nerva pre nego li otkažu let

razumeti zašto nas napuštaju i u gradovima

složiti nebo u kapi - dovoljno jadno i lepo

zatvoriti oči znači

sahraniti okean u jalovu zemlju

koja neće dati drvo da se klinom dlan u njega zakuca.

Van sebe ili se

sam ili smo

sva polja na kojima se napasaju vrane kao divlji konji

u njihovom pogledu nas neće uočiti

urastamo u čekanje

da nekome dođemo

do malo vazduha

da vlati trave budemo

tako dugo budemo

tako dugo dugo budemo

samo pssst u mraku.

(EGO-MAKETE, 2021)

Nemanja Dragaš: Ono što ti u tišini zvuči kao neukroćeni bengalski tigar

Ono što te stavlja na probu iznad ničim natkrivenog ambisa 
Ono što te nasmeje zlom iz očaja, na gotovo prazan stomak
Ono što te nesrećnog poljubi na biletarnici punog pozorišta
Ono što te učini ocem ili majkom, pa onda navikne da boli
Ono što prihvatiš bez definicije i priznaješ sebi, bez straha
Ono što radiš kada si sam, a oko tebe nema mesta za druge
Ono što šeta pored tebe i što ostavljaš ispred kuće da spava
Ono što pevaš kada krvariš iz ostataka strpljenja i spasa
Ono što podeliš, pokloniš i dobiješ, pa zakopaš i zaboraviš
Ono što te povredi, pa prećutiš i zanemiš dok ispada iz oka
Ono što saznaš, dok sebe upoznaješ i drugima se učiš
Ono što ne odneseš, a ne ostaviš da čeka tvoj povratak
Ono što veje u tebi, a nije sneg i ne ledi ti dan u ponoć
Ono na čemu hrabar plivaš, kada se pod tobom isuše vode
Ono što čuješ kada biraš da slušaš, a bučno je i okreće leđa.
Sve to ono što je ono što je tvoje ono što i neka te što pre
Ostavi nasmejanog da dočekaš ono što tek dolazi po tebe.

(Iz rukopisa u pripremi, Antitela, 2020)

NAGRADA "SPASOJE PAJO BLAGOJEVIĆ" NEMANJI DRAGAŠU

Žiri u sastavu: Radomir Uljarević, Milica Kralj i Milenko Mićanović, odlučio je da ove godine nagradu za neobjavljeni rukopis poezije “Spasoje Pajo Blagojević” dodeli Nemanji Dragašu i Sonji Milatović. Na konkursu za pomenutu nagradu mogli su da učestvuju pesnici starosti do 27 godina sa prostora bivše Jugoslavije, koji su imali neobjavljenu zbirku poezije. Centar za kulturu Plužine će štampati pobedničke rukopise, koji će biti promovisani na istoj manifestaciji 2020.

“U samo sedam pjesama autor je uspio da stvori osobenu cjelinu pjesničkog i izvanpjesničkih svjetova, da svakodnevne vidljive, opisne životne senzacije preobrazi u dinamični i dominantni iskaz, da prigušeno lirsko ja osvijetli začuđujućim ekspresivnim intenzitetom kojim se sopstveno tajanje izjednačava sa bićem pjesme. Odabrane momente konkrektnih prizora, odnosno prozaično iskustvo svakodnevlja, mladi pjesnik uspijeva da ubjedljivom imaginacijom ugradi u fino, prozračno i prozirno pjesničko tkivo, u onu očaravajuću magmu bez koje bi, kako nam to i kroz ovih nekoliko pjesama, autor sugeriše - i svijet i život bio nezamisliv i nepotpun”, obrazložio je žiri. 

DRAGAŠ POBEDNIK VI MULTIMEDIJALNOG FESTIVALA

Višestruko nagrađivani književnik i dramski i audiovizuelni umetnik Nemanja Dragaš, pobednik je nacionalnog festivala za mlade "VI Multimedijalni fest" u Pljevljima (Crna Gora), u kategoriji: književno stvaralaštvo. Ovo je Dragaševa treća pobeda na ovom festivalu.

NEMANJA DRAGAŠ POBEDNIK PALANAČKOG PESNIČKOG LETA

Na konkurs "Palanačko pesničko leto" KK 21, pristigli su radovi više od 260 autora iz zemlje i regiona. Žiri u sastavu: Miroslav Jozić, Irena Popović i Miloš Sakić, odlučio je da prvu nagradu dodeli višestruko nagrađivanom mladom književniku Nemanji Dragašu, za pesmu "Da me bude".

DA ME BUDE

U praznom stanu u potkrovlju
Polupraznim tramvajima
Pored ispunjenih ljudi
U grlu koje misli
Ispod paorskih noktiju
U množini nakon jednine
U licima ispod bora
Posle oluje
Da me bude
Ispod ožiljka
Pod kamenom
U koži moje kože
Ispod stene
Da vrištim
Iz usne da prokrvarim
Na blef
Da oprostim
(Kao da drugačije umem)
Rekom bez vode
Bez pulsa da otičem
I zabolim pod korom drveta
Kada me na zemlji nema
Bez reči da trpim
A onda učinim
Što i pet redova ranije
Bez stida da obećam
I kao šum da pređem 
Do sledeće zvezde
Gde ću loše voleti
Sve opsovati 
I sve ponoviti
Ali, neka

Samo da me bude.

Nemanja Dragaš - UŽASAVAJ SE DO LJUBAVI

***
Ne želim te, ako ne umeš da otpevaš Summertime.
Ako misliš da se šalim, čekaj da prestanem
Kada me naborano lice pomeša sa ostacima.
Lupaš vratima, kao šamar da govori vatrom
Smeje ti se ogledalo u lice i bole me uši za tebe
Tu ili na kraju sveta, svejedno je
Koga nema i bez njega se množe
Strano će telo kamen pretvoriti u prah
Za zilion danas i sutra bez nas
Kotrljaće se nešto i nije me briga
Kažem još nekoliko puta u sebi
Ovoga trenutka, ne želim množine
Ne šalim se i neću prestati
Uhvati krug do bestraga
Obriši se senkom, do podneva
Prevedi pesmu na psovku
I užasavaj se
Do ljubavi.

                                                                                   

Ne želim te 

Ako ne umeš da otpevaš

Summertime.

Nemanja Dragaš

„Слика у Блицу“, Александра Бакић

Александра Бакић, из Попинаца, је члан литерарне дружине „Змај у зеленим чарапама“, којом руководи вероучитељ Милош Јефтић. Добитник је награде Vincitori, Concorso Internazionale di poesia e teatro Castello di Duino ХI Edizione, Trieste, Italy 2015. године. Посебне похвале за групни рад на „Данима ћирилице“, Министарства просвете и науке Србије и Огранка Вукове задужбине у Баваништу, 2014. године, похвале Владе Војводине за постигнуте успехе у области литерарног стваралаштва 2012. године, и више награда, које је дружина освојила у земљи, окружењу и шире. Радове је објављивала у Србији, Црној Гори, Аустрији, Грчкој, Великој Британији, Сједињеним Америчким Државама и Аустралији. Недавно је са литерарном дружином „Змај у зеленим чарапама“ била на пријему код председника САНУ, академика Владимира Костића, и председника Србије, Томислава Николића, о чему су известили скоро сви медији у Србији. На основу бројних успеха које је постигла, Александра је ове школске године проглашена и за најбољу ученицу у генерацији ТШ „Миленко Веркић Неша“ у Пећинцима. Том приликом је изјавила: “Заиста сам поносна што сам проглашена за ђака генерације. Много сам се трудила како бих остварила тај свој циљ. Највеће заслуге за моје успехе на многобројним такмичењима из историје, предузетништва и на многим литерарним конкурсима има вероучитељ Милош Јефтић, који ми је био ментор на истим.” Осим тога, Александра је добар економиста, лепо рецитује, али воли и да прави посластице! После матуре планира да школовање настави на Економском факултету у Београду. „Песму „Слика у Блицу“ је написала још у основној школи“, рекао је Милош Јефтић.

Nemanja Dragaš: DA ME BUDE

DA ME BUDE

U praznom stanu u potkrovlju
Polupraznim tramvajima
Pored ispunjenih ljudi
U grlu koje misli
Ispod paorskih noktiju
U množini nakon jednine
U licima ispod bora
Posle oluje
Da me bude
Ispod ožiljka
Pod kamenom
U koži moje kože
Ispod stene
Da vrištim
Iz usne da prokrvarim
Na blef
Da oprostim
(Kao da drugačije umem)
Rekom bez vode
Bez pulsa da otičem
I zabolim pod korom drveta
Kada me na zemlji nema
Bez reči da trpim
A onda učinim
Što i pet redova ranije
Bez stida da obećam
I kao šum da pređem 
Do sledeće zvezde
Gde ću loše voleti
Sve opsovati 
I sve ponoviti
Ali, neka

Samo da me bude.

Intervju sa Nemanjom Dragašem: POEZIJA SE NE RAĐA NA CARSKI REZ

  

   Piše: Aleksandra Babić

  1. Kako deca postaju veliki ljudi?

Verujući  da je život iskustvo nad iskustvima, ne zaboravljajući, ne stideći se, negujući svoja čula i uživajući u milisekundama. Kada prepoznate i osetite ljubav u svemu, onda ste čovek sa srcem u koje dete može da stane. Naravno, obavezno je spavanje sa knjigom ispod jastuka i buđenje sa osmehom na licu. 😊

   2. Kako se živi kratko a traje dugo?

      

      Ne postoji univerzalan recept. To uvek ima veze sa onim što je vaša vatra i sa onim što od vas ostane posle nevremena. Ako nastavite da gorite, vreme više nije briga.

      

  3.  Šta bi se desilo kada bismo više plakali a manje pisali o suzama?

      

      Bili bismo više umetnost u življenju, ne samo sanjari, više svoji, mudriji, snažniji i u jednom, ili stotine drugih trenutaka, srećniji. Svaka bol je naš lični rat i najviše smo ljudi kada nas boli, a opet, budi nam se svakog ponedeljka i želimo da volimo.

  4. Zašto si tužan u januaru?

      

      Drago mi je da si pročitala knjigu J Januar me podseća na ljude kojih više nema i čini mi se da mi svaki sneg donosi nešto njihovo. Zima me odvodi u detinjstvo i tada mi neopisivo nedostaju svi mirisi, sve igračke, svi ti glasovi i jedan divan kolač od jabuka.

  5. Šta radiš ovih dana?

       Proživljavam svet oko sebe i preživljavam sebe.

  6.  Šta misliš o komunalcima?

      Mislim da ne mislimo dovoljno o njima, kao ni o mnogim drugim ljudima. Naši životi postepeno odbacuju sve što nas lično ne uključuje, svest smo upregli u “lično”, minimalno ili nikako u “kolektivno” i nećemo to da priznamo. Ipak, pod okom svemira kojeg delimo, dešavamo se jedni drugima i tako se iznova rađa zahvalnost. Setimo se da ne zaboravimo! J

  7. O čemu razmišljaš dok si u prevozu?

Razmišljam ko će ući na sledećoj stanici, da li ću zakasniti na predavanje, da li će ući  kontrola, koliko je sjajna ova pesma koju upravo slušam (po 23325 put), kako bih voleo da sam poneo knjigu, zašto niko ne prodaje sladoled u prevozu, kako mi se jede suši, šta radi Odri Tatu, da li je hladno u Kijevu i zašto baš nikada ne sretnem nekog manijaka u prevozu, to bi mi pomoglo da upamtim datum. J

  8. Gde bi otišao sutra kada bi mogao?

      Pravo na čajanku u Zemlju čuda! Potom, u Španiju, Iran, Jermeniju... J

  9. Kada i zašto si okovan satima?

  

      Nisam. Već dugo, vreme i ja govorimo isti jezik i taj brak bi zaista odlično funkcionisao.  J

  10.  Ko je tvoj obećani svemir?

        Dok god ovakvo pitanje počinje sa “Ko”, neću moći da ti odovorim. J Mi ga stvaramo, ali forma zavisi   samo od onoga što želimo da vidimo.

  11. Zašto je fantazija u plavom, a ne u žutom?

       Iz istog razloga zašto je ti povezuješ sa žutom bojom. Ako se vratimo na prethodno pitanje,    razumećeš  da je, delimično, odgovor na njega, zapravo odgovor koji bi mogao da stoji i ovde. J

  12. Koja je tvoja najveća umorna istina?

        Pitaj me za nekoliko decenija i reći ću ti.

  13. Koje reči prezireš?

        Reči bez značenja, reči  bez pokrića, lažno teške i banalne.

  14.  Šta misliš da možeš a znaš da ne treba?

       Da pevam u pekari, redu za zdravstvenu knjižicu, u prevozu, dok šetam, kada mi je hladno u sobi,      kada komšije spavaju…

  15. Zašto ne piješ kafu?

       U mom kraju, postoji drevna priča o tome kako deci koja piju kafu, raste rep i zato, bolje ne! J Šalu na  stranu, ne volim kafu i pijem je samo u retkim prilikama, ali to je tajna! J

  16.  Zašto te to plaši?

        Plaši me život među svim tim repatim ljudima! J J J

  17. Šta najbolje zaklanja pogled?

        Ljubav.

  18. Somot ili prašina? Zašto?

        Ne biram. Znam zašto. J

  19. Šta je lakše od stvarnosti?

         Dve čaše belog vina.

  20. Kako izgleda zvezda tvog parčeta neba?

         Ako je ne vidiš, ne mogu ti reći. J

  21. Koja pesma najviše boli?

         Ona koju uvek naručuješ u kafani. J

  22.  Koja pesma najviše veseli?

          Ona koju uvek naručuješ na svadbi. J

  23.  Koga/šta nosiš, a koga/šta podnosiš?

         Podnosim pitanja zarad odgovora koje nosim. J

  24.  Šta mislis o folku?

         Žao mi je kada gusenica, ostane gusenica.

  25.  O čemu je mislila Veronika Morte?

         Pitajte Veroniku. Znate gde da je nađete. J

  26. O čemu je razmišljao Eros?

         Ili o Tini Tarner, ili o Tanatosu. J

  27.  Kako se rađa pesma?

        Prirodnim putem, nikada na carski rez.

  28.  Šta se desilo godine hiljadu devetsto i neke?

         Istorija.

  29. Kad si poslednji put bio dete? 

        Nikada nisam prestao da budem.

  30.  Kako pamtiš leto ’98?

         Kao i sve januare.

  31. Gde potražiš sebe kad se izgubiš?

        Ne tražim se, uvek me neko nađe.

  32.  Koju pesmu slušaš ovih dana?

       Intenzivno uživam u muzici, naročito u španskoj, hebrejskoj, italijanskoj, jermenskoj, francuskoj i        arapskoj. Ovih dana slušam kompoziciju Armana Amara – Poem of the Atoms, na Rumijeve stihove  iz  jednog od mojih omiljenih filmova. Neću vam otkriti ime, guglajte. J

  33. Sinonim za Nemanju Dragaša je?

         Pogrešnu osobu pitate. J

  34. U kom si ciklusu?

        U Krebsovom ciklusu, konstantno. J

  35. Šta je za tebe broj četiri?

         Samo broj.

  36. Kada lupaš vratima?

       Kada je prozor otvoren. J

  37.  Ko je sin tvog oca?

       Voljeni unuk moje bake. J

  38. Šta čekaš a šta juriš?

        Sunce.

  39. U koga/šta si zaljubljen?

        U sve što me nasmeje i rasplače.

  40. Pod čijim stopalima pesak najlepše šapuće?

        Zatvori oči, pusti omiljenu pesmu i čućeš.

  41.  Ko je Almasa?

     Kada čuješ šapat, znaćeš.

  42. Gde letiš u jutarnjem letu za oktobar?

     Pažljivo pročitaj pitanje da bismo se smejali zajedno. J

  43. Šta nikada ne bi obećao?

        “Neću te vratiti istim putem. Obećavam.”